„Листа 2% најутицајнијих истраживача, коју сваке године објављују амерички Универзитет Стенфорд и међународни академски издавач Елзевир, у издању из 2025. године укључује већи број научника из Србије и са Универзитета у Београду.
Реч је о листи на којој су истраживачи у оквиру 22 научне области и 174 подобласти рангирани по резултатима које су остварили у целој каријери, тако да се на њој, поред живих, налазе и преминули научници, с обзиром на то да се њихови радови и данас цитирају. Методологија рангирања заснована је на композитном критеријуму. Конкретно, листа је направљена коришћењем података из базе Scopus и заснива се на индикатору који обухвата шест метрика цитирања: укупан број цитата, Хиршов h-индекс, Шрајберов hm-индекс (прилагођен у односу на коауторства), број цитата радова где је научник једини аутор, број цитата радова као првог или јединог аутора, и број цитата радова као јединог, првог или последњег аутора.
У овогодишњем издању листе нашло се преко 110 истраживача из Србије. Међу научницима запосленим на Универзитету у Београду, међу најбоље рангираним су Драган Памучар, Мирослав Драмићанин, Милан Јанић, Петар Сеферовић, Гордана Ћирић-Марјановић и други.
Рангирања научних резултата увек су осетљива и сложена, те треба напоменути да у коришћеној методологији сам број публикација не утиче на композитни индикатор и коначни пласман. Утицај научника може бити постигнут и са веома малим бројем радова, па чак и са само једним или два публикована рада, а да ипак буду укључени у листу. Супротно томе, научници са изузетно великим
бројем публикација могу, али не морају бити рангирани високо, јер велики број радова може бити последица и продуктивности, али и манипулативних пракси. Уз то, важно је истаћи да присуство на листи не значи аутоматски и да је научник ‘изврстан’, као што одсуство са листе не значи да научник
није вредан или да не производи квалитетан рад. Листа је статистички пресек заснован на цитатима, а библиометријски подаци имају своја ограничења и не могу у потпуности да одразе све аспекте научног доприноса.
Честитамо свим научницима, истраживачима и професорима који су постигли изузетне резултате и допринели угледу нашег Универзитета и српске науке.“ наводи се у саопштењу за јавност проректора за науку Универзитета у Београду проф. др Владимира Цветковића.
