ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОГРАМИ

ПЛАН НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

Остваривањем Плана научноистраживачког рада, Универзитет у Београду доприноси реализовању мисије делотворног националног истраживачког и иновационог система интегрисаног у Европски истраживачки простор који се ослања на партнерства у земљи и иностранству и доприноси економском расту, друштвеном и културном напретку, подизању стандарда грађана и квалитету живота. 

ПРОГРАМИ ФОНДА ЗА НАУКУ

Фонд за науку Републике Србије је државна организација која пружа подршку научно-истраживачкој делатности. Основан је у марту 2019. године са циљем обезбеђивања услова за континуирани развој научно-истраживачких и развојних активности у Републици Србији, неопходних за напредак друштва заснованог на знању. Активности се реализују преко научних, технолошких и развојних програма. Програми Фонда за нуку треба да одговоре на различите друштвене изазове и потребе. Програми подржавају технолошки развој, напредне и иновативне идеје, развој кадрова, лабораторија и истраживања, изградњу научне инфраструктуре, интеграцију у међународне научне токове, сарадњу науке и привреде и друге теме од стратешког и друштвеног значаја. 

Релевантне информације о програмима Фонда за науку истакнуте су на званичној страници

Пројекти у оквиру програма Фонда за науку финансирају се путем јавних позива, који се оглашавају на званичној страници.

ОКВИРНИ ПРОГРАМИ ЕУ

ХОРИЗОНТ ЕВРОПА (HORIZON EUROPE)

Хоризонт Европа је оквирни програм ЕУ за истраживање и иновације за период 2021-2027. Овај програм подељен је на 3 стуба, а сваки од њих се састоји од одређених тематских одељака који обухватају сопствене радне програме.

ИЗВРСНОСТ
У НАУЦИ

Подржава нове истраживачке пројекте, финансира стипендије за искусне истраживаче, мреже за обуку и размену докторанада, и улаже у истраживачке инфраструктуре врхунске класе.

ГЛОБАЛНИ ИЗАЗОВИ И ЕВРОПСКА ИНДУСТРИЈСКА КОНКУРЕНТНОСТ

Подржава истраживања повезана са друштвеним изазовима и јача технолошке и индустријске капацитете кроз шест кластера

(Здравље; Култура, креативност и инклузивно друштво; Цивилна безбедност; Дигитализација, индустрија и свемир; Клима, енергетика и мобилност; Храна, биоекономија, природни ресурси, пољопривреда и животна средина)

и пет мисија

(Прилагођавање климатским променама; Канцер; Климатски неутрални и паметни градови; Здрави океани, мора, приобалне и копнене воде; Здраво тло и храна),

укључујући и Заједнички истраживачки центар.

ИНОВАТИВНА
ЕВРОПА

Има за циљ да Европу учини предводником иновација које стварају нова тржишта, као и да помогне у развоју укупног амбијента иновација у ЕУ и пружи подршку технологијама које подстичу интеграцију троугла знања о образовању, истраживању и иновацијама.

Детаљне информације о програму и о актуелним позивима налазе се на званичној страници Horizon Europе

Информације о могућности пријављивања пројеката чији би носилац био Универзитет у Београду доступне су на страници Пријава пројеката.

ХОРИЗОНТ 2020 (HORIZON 2020)

Хоризонт 2020 има за циљ да се, у односу на FP7, интензивније фокусира на иновације и активности блиске тржишту. Европски истраживачки савет је добио више средстава, а такође је већа пажња посвећена подручјима са мање развијеном научном инфраструктуром и малим и средњим предузећима. Хоризонт 2020 чине три главне теме: Изврсност у науци (Excellence in Science), Вођство у индустрији (Industrial Leadership) и Друштвени изазови (Social Challenges).  

Више информација о томе шта је био програм Хоризонт 2020 може се наћи на званичној презентацији програма

Покренут од стране Рачунарског центра Универзитета у Београду у складу са жељом Универзитета да својим чланицама и целокупној научноистраживачкој заједници обезведи приступ информација о оквирном програму ЕУ за истраживање и иновације “Хоризонт 2020”.

ЕВРОПСКИ ИСТРАЖИВАЧКИ САВЕТ (ERC)

Европски истраживачки савет (ERC) представља део оквирног програма Европске уније посвећеног истраживању и иновацијама. Европска комисија је основала ERC као независни научни савет са одговарајућим компетенцијама и буџетом за остваривање циљева унапређења услова за развој основних истраживања која би проширивала границе научног знања.  

Информације о начелима делатности ERC као и врстама грантова и правила њихове доделе и коришћења могу се наћи на званичној интернет презентацији

Презентације са састанка 130 истакнутих истраживача о могућностима подршке пријавама за доделу грантова из програма ERC који је одржан у Ректорату Универзитета у Београду 2019. године

ЦЕРН

Република Србија је постала придружена чланица ЦЕРН-а 2012. године, а у пуноправном чланству је од 24. марта 2019. Године. Приказ пуноправних чланица дат је на слици десно.

У овом тренутку, четири научне институције из Србије активно учествују у пројектима и експериментима у ЦЕРН-у:

Универзитет у Београду:

  1. Институт за нуклеарне науке “Винча”
  2. Институт за физику у Београду
  3. Физички факултет

    Универзитет у Новом Саду:

Природно-математички факултет

Ове научне институције из Србије су укључене у експерименте ATLAS и CMS на акцелератору LHC, као и у експерименте ACE i NA61. Оне су такође активне и у оквиру нуклеарних експеримената на инсталацијама ISOLDE, као и у оквиру пројекта GRID computing.
ЦЕРН нуди бројне могућности у широком спектру дисциплина и на свим нивоима – од студентских пракси и докторских студија па све до сталних позиција. Сви кандидати са српским држављанством имају право да конкуришу за све сталне позиције у ЦЕРН-у, као и за све ЦЕРН-ове студентске, сарадничке и стипендијске програме. ЦЕРН такође нуди разноврсне програме за тренирање наставника и техничара различитих профила.

КОЛАБОРАТИВНА ИСТРАЖИВАЊА ANSO

Од октобра 2019. године Универзитет у Београду налази се у чланству Савеза међународних научних организација (Alliance of International Science Organizations – ANSO), формираног у оквиру кинеске иницијативе “Појас и пут”. Чланице ANSO (институти, универзитети и међународне организације) у сарадњи покрећу и остварују заједничка истраживања посвећена горућим проблемима везаним за промене животне средине, зелени развој, добробит људи и одрживи развој. Истраживања су усмерена на следећа посебна подручја: 

Климатске промене и адаптација, Природне катастрофе, Извори воде и безбедност воде, Загађење ваздуха и људско здравље, Екосистем и биодиверзитет, Сузбијање дезертификације, Енергетска безбедност, Научно-технолошка политика и стратегија одрживог развоја, Big Data, Пољопривреда и безбедност хране, Јавно здравље, Ублажавање сиромаштва, Смањење катастрофа и Трансфер технологије.

Релевантне информације о Програму колаборативних истраживања ANSO доступне су на званичној страници: ANSO Collaborative Research

ПРОГРАМИ NIH

Национални институти за здравље – National Institutes of Health (NIH) представљају основну државну установу Сједињених Америчких Држава одговорну за биомедицинска истраживања и истраживања у области јавног здравља. Истраживачи са универзитета и других организација изван NIH могу да подносе пријаве за финансирање пројеката научноистраживачког рада у оквиру NIH. Постоје различити механизми финансирања у зависности од различитих врста пројеката (основна истраживања, клиничка истраживања, итд.) и од фаза у каријери истраживача (млади истраживачи, последокторско усавршавање, итд.). NIH редовно објављује конкурсе везане за своје истраживачке приоритете. 

Релевантне информације о програмима NIH објављују се на званичној страници NIH Research & Training

Обавештења везана за финансирање пројеката налазе се на званичној страници Grants & Funding – https://www.nih.gov/grants-funding