Menu
Menu
Универзитет у Београду се налази у програму институционалног отвореног приступа (IOAP) код међународног издавача часописа у отвореном приступу MDPI. На основу тога, сви аутори са Универзитета у Београду добијају аутоматски попуст од 10% на плаћање трошкова рецензије, обраде текста и изнајмљивања простора за његово похрањивање (Article Processing Charges – APC). Ови услови важе од 1. августа 2020. године.
Да би то остварили, истраживачи само треба да приликом пријаве рада, као и до сада, уредно наведу своју афилијацију. Након завршетка процеса пријаве рада, његове рецензије и прихватања, издавач обавештава Универзитет и тражи потврду да је истраживач запослен на Универзитету у Београду. Одмах након тога, APC се аутоматски смањује за 10%. С обзиром на то да су обавештавање и потврда афилијације аутоматизовани кроз програмске алате самог издавача MDPI, наведени поступак ни на који начин не утиче на пролонгирање објављивања рада.
За истраживаче из Србије обезбеђен је бесплатно/са попустом публиковање у ОА часописима код следећих издавача научних информација:
Бесплатно публиковање радова у ОА часописима издавача:
Попуст на трошкове публиковања радова у ОА часописима издавача:
Ректорски колегијум Универзитета у Београду препоручује наставницима, истраживачима, сарадницима и студентима да, приликом припреме за објављивање резултата свог научноистраживачког рада, провере стручни интегритет часописа у којем планирају да публикују написани рад.
Посебно треба упозорити на онај облик злоупотребе „златног“ начина отвореног приступа објављеним садржајима (што подразумева општу и бесплатну доступност читавих публикације, где трошкове припреме за објављивање сносе аутори или установе), који практикују издавачи сумњивог квалитета, чији је превасходни интерес стицање материјалне користи. Издавачи „предаторских“ часописа не примењују адекватно рецензентски поступак, тако да остварују велики профит, будући да немају значајне трошкове публиковања. Притом, њихова профитабилна активност изразито негативно утиче на систем вредновања научноистраживачког рада, јер се у „предаторским“ часописима на исти начин третирају и резултат скрупулозно изведеног истраживања и компилација општих знања или тривијални налази, с обзиром на то да је једини критеријум за објављивање уплата предвиђеног износа новца. Зато објављивање у оваквим часописима може веома негативно да утиче на каријеру младих истраживача.
Издавачи „предаторских“ часописа обично увлаче ауторе у превару тиме што им обећавају брзо објављивање рада и дају лажне податке о импакт фактору часописа и вредностима других библиометријских индикатора. Информације о могућности објављивања најчешће се добијају рекламним порукама неселективно послатим на већи број адреса електронске поште.
Наставници, истраживачи, сарадници и студенти којима је потребна додатна консултација везана за недоумице о часопису у којем треба да објаве свој рад, могу да контактирају библиотекара у одговарајућој библиотеци установе у којој раде или студирају, или да се обрате Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.
Општа препорука јесте да, пре него што се рад припреми и пошаље неком часопису, аутор или ауторка треба да се добро информише о свим могућностима објављивања, као и о томе како најбоље да представи своје резултате, јер од тога у великој мери зависи каква ће бити његова или њена рецепција у научној заједници.
Додатне информације, са препорукама за будуће ауторе, могу се наћи и у публикацијама:
Један од актуелних трендова у домену преваре у академском издаваштву јесте израда фалсификованих интернет презентација које покушавају да се представе као презентације постојећих научних часописа. Особе које стоје иза такве фалсификоване презентације лажирају процедуру објављивања рада, уз наплату фиктивних трошкова. Часописи који постају жртве овакве отмице идентитета често немају издање на енглеском језику, или немају интернет презентацију, иако су индексирани у релевантним базама података часописа и поседују импакт фактор. Неопрезни истраживачи се доводе у заблуду, мислећи да рукопис предају реномираном часопису, а притом уплаћују средства фалсификаторима.
