Univerzitet u Beogradu je 24. aprila 2026. godine ugostio je u sklopu aktivnosti Circle U. alijanse svetski poznatog ekonomistu Branka Milanovića, koji je predstavio u Beogradu svoju knjigu „Velika globalna transformacija“.
U njoj se navodi da se raspodela bogatstva u svetu menja i da građani azijskih zemalja imaju sve veće prihode u odnosu na građane Evrope i Amerike.
On je u Evropskoj kući održao uvodno predavanje pred razgovor na temu „Od globalne konvergencije do multipolarnog sukoba“ i predstavio podatke prema kojima se od 1998. godine kontinuirano smanjuje razlika između prihoda stanovnika evropskih zemalja i svetskog proseka, dok je u zemljama Azije trend obrnut.
„Globalna nejednakost među građanima takođe se smanjuje – usled uspona Kine imamo veće prihode za kineske građane. Isto važi za Indiju, Indoneziju, Vijetnam. Ono što se tada dešava je to da se poredak prihodovanja u svetu menja. Raspodela bogatstva u svetu više ne podrazumeva da su samo zapadne zemlje u prvih 20. Njihove srednje klase i niže klase imaju danas relativno manje prihode“, rekao je Milanović.
Današnja velika transformacija, dodaje Milanović, već zahvata ceo svet, a srednji prihodi među državama mnogo su sličniji nego što su bili pre 30 ili 40 godina.
Milanović, ipak, upozorava da proces bogaćenja nekada siromašnog stanovništva zemalja Azije i izjednačavanja globalnih nejednakosti mogu dovesti i do novih konflikta.
„Velike zemlje kao Kina, Indija i druge su postale mnogo sličnije SAD po značaju u svetu, i to dovodi do toga da se SAD protivi usponu hegemonije Kine. Tako, uvećano bogatstvo vodi do konflikta“, tvrdi Milanović.
Dodaje i da promena raspodele prihodovanja u svetu znači i da niže i srednje klase zapadnih zemalja danas beleže relativno niže prihode u odnosu na svetski prosek.
„U zavisnosti od toga gde se nalazite i u kakvom je položaju vaša zemlja, osećate efekat Kine jače ili slabije. Naravno, uz promenu rangiranja prihoda u svetu, činjenica je i da su u velikim i važnim državama kao što su SAD i UK, prihodi onih na vrhu skale nastavili da rastu, dok ostalima nisu“, ocenio je Milanović.
Ova dva faktora proizvode političku turbulenciju kojoj, kako navodi, svedočimo u SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji i drugim zemljama.
„Imate dva efekta koje a priori možemo smatrati dobrima ali oni proizvode na nivou država konflikt“, zaključio je Milanović.
Milanović je jedan od vodeći svetskih ekonomista, koji već više od 35 godina radi u istraživačkom departmanu Svetske banke u Vašingtonu, u odeljenju koje se bavi analizom siromaštva, nejednakosti i anketama o domaćinstvima. Na temu ekonomske nejednakosti u Jugoslaviji doktorirao je 1987. godine na Univerzitetu u Beogradu.
Istraživač je na njujorškom univerzitetu CUNY, već deset godina predaje kao profesor po pozivu na Univerzitetu Džon Hopkins, a od 2005. i na Univerzitetu Marilend i u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu.
Objavio je veliki broj članaka o metodologiji merenja nejednakosti i analizi nejednakosti u zemljama u tranziciji, kao i o globalnoj nejednakosti i globalizaciji.
Na otvorenom razgovoru „Od globalne konvergencije do multipolarnog sukoba“ učestvovali su i profesori Dan Banik sa Univerziteta u Oslu, Mihail Arandarenko sa Univerziteta u Beogradu i doktorantkinja Anica Kovačević sa Univerziteta u Beogradu i Instituta za evropske studije.
Domaćin skupa bio je prof. Nemanja Džuverović sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Otvoreni razgovori – „Open Conversations“ su događaji otvoreni za sve koji žele da razmišljaju, pitaju, povežu se i zajedno traže odgovore na najvažnija pitanja našeg vremena i predstavljaju deo obrazovne ponude zajedničkog digitalnog kampusa („Open Campus“).
Događaju održanom u Evropskoj kući u Beogradu prisustvovalo je oko sedamdeset, dok je oko pedeset studenata master i doktorskih studija pratilo uživo prenos putem interneta. Snimak je dostupan za naknadno gledanje na Jutjub kanalu Univerziteta u Beogradu:
https://www.youtube.com/watch?v=Z2jiYwc5x6c
