Menu
Menu
Научноистраживачки рад је слободан и не подлеже никаквим ограничењима, осим оних која проистичу из поштовања научних стандарда и етике научноистраживачког рада, у складу са начелима истраживачке одговорности и академске честитости.
Универзитет у Београду, од свог зачетка приликом оснивања Велике школе 1808. године, бива усмерен да посебну пажњу посвети етичким начелима науке и учености. На свечаности уочи почетка рада Велике школе, Доситеј Обрадовић одржао је поздравно слово и изложио свој чланак “О дужном почитанију к наукам”, у којем су поменути и строги морални стандарди за научнике: “Правда, да један учен и остроуман кад је по несрећи злобан и неправедан, гори је од простога, зашто може хитрије и лукавије злоћу своју на зло употребљавати, и зато по справедљивости веће осужденије заслужава”.
У оквиру појединих научних поља и области постоје различите особености везане за истраживачку одговорност, посебно наглашени аспекти етике научноистраживачког рада и посебни стандарди научног истраживања са примерима добре праксе за сваку дисциплину. Истраживачи треба да прате одговорајуће кодексе и стандарде везане за своју научну област, који су усвојени на међународном или националном нивоу, као и да за спровођење одређених облика истраживања траже одобрење одговарајућих етичких комитета или комисија, у складу са поступком предвиђеним на својој установи. Кратки преглед општих начела истраживaчаког интегритета, посебно у контексту мобилности истраживача и савремених тенденција у области етике научноистраживачког рада дат је у презентацији.
Документи донети од стране Националног савета за научни и технолошки развој и Универзитета у Београду
Документи донети на нивоу ЕУ које је неопходно поштовати ради учешћа у научноистраживачким пројектима који се спроводе у оквиру програма Европске уније
