Реч ректора
Универзитет у Београду обележава као свој дан 13. септембар, у знак сећања на почетак наставе на Високој школи у Београду.
Високу школу основао је Доситеј Обрадовић (1739-1811) током насталог затишја после жестоких борби са Турцима, са циљем да правнички образује будуће државне чиновнике.
Две године касније Доситеј Обрадовић отвара Богословију (1810). Након што Турци пале 1813. године импозантну библиотеку Београдског училишта, уследило је повлачење у Крагујевац и оснивање тамошњег Лицеја 1838. године. Лицеј се премешта у Београд 1841. године, а 1863. године се трансформише у Велику школу. Са три факултета (Правни, Филозофски и Техничких факултет) Велика школа смештена је у здање које је један од најпознатијих Срба тога доба, Капетан Миша Анастасијевић поклонио свом отечеству.
Доношењем првог закона о Универзитету 1905. године, Велика школа је проглашена за Универзитет у Београду. Закон из 1905. године је зајамчио аутономију универзитета, прокламујући“да су наставници слободни у излагању“. Тако је из малог језгра од 20 студената, колико их је било 1808. године, Универзитет у Београду израстао 1905. године у високо-школску установу од три факултета, са 34 наставника и 788 студената. Од тада се Универзитет у Београду непрекидно развијао, да би данас представљао највећу и најстарију високо-школску установу у региону, која се састоји од 31 факултета, 11 научних института, Универзитетске библиотеке и 6 центара, са око 90 000 студената и готово 7 000 наставника, истраживача и сарадника, који чине највећи део научно-образовног потенцијала Србије.
После Другог светског рата, Универзитет у Београду је био alma mater готово свих Универзитета на подручју Србије, Црне горе, Босне и Херцеговине и Македоније.
У току два века постојања Универзитет у Београду је служио свом народу, а његови бивши студенти и наставници дали су огроман допринос нашем културном, научном, образовном, политичком и привредном животу. Универзитет у Београду је спреман да задржи и унапреди позицију водеће високо-школске установе у региону, чувајући оно вредно у својој традицији, због чега је и препознатљив као прави национални бренд, прилагођавајући се изазовима новог времена.
Приступом Србије Болоњском процесу, пред Универзитет у Београду се поставља задатак да се до краја прве деценије овог века укључи у јединствени европски академски простор.
09. феб 2012.
Конкурс за најбоље студентске радове
06. феб 2012.
Упис на мастер студије "Образовне политике"
31. јан 2012.
Ректор Универзитета у Београду добитник Светосавске награде
31. јан 2012.
XVIII такмичење у беседништву студената Правног факултета
30. јан 2012.
30. јан 2012.
Трансрегионални и интеркултурни аспекти италијанског језика и културе
23. јан 2012.
Програм размене са Хокаидо Универзитетом из Јапана
23. јан 2012.
